Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
Turistička organizacija Srbije
Turistička organizacija Vojvodine
Turistička organizacija regije zapadne Srbije
Turistička organizacija Beograda
Turistički info centar Novi Sad
WTO - Svetska turistička organizacija
Privredna komora Srbije
Privredna komora Beograda
Privredna komora Novog Sada
Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede - Hores
Hotelijerstvo i gastronomija
Poslovno udruženje turističkih agencija Srbije - YUTA
Poslovno udruženje banja i klimatskih mesta

Centar za održivi i odgovorni razvoj turizma CENORT

Izaberite broj iz arhive:

BANJSKI TURIZAM VELIKI POTENCIJAL SRBIJE

Pred banjama Srbije nalaze se veliki izazovi koje treba rešavati u hodu. Kako se za pomoć članicama pripremilo Udruženje banja i klimatskih mesta Srbije, kakvi su njihovi saveti i preporuke, razgovarali smo sa Vladanom Veškovićem, sekretarom Udruženja

- Želja nam je bila da na Kongres dođu naše kolege iz udruženja banja iz inostranstva. Njihovo iskustvo i podrška, kao i činjenica da smo dobili podršku i od najistaknutijih ličnosti Evrospkog udruženja banja ESPA, potvrđuje da smo započeli dobru stvar i na nama je da to i nastavimo i unapređujemo - kaže Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja i klimatskih mesta Srbije i dodaje da su se, iako je mesec maj za udruženja banja u Evropi veoma zauzet, pozivu srpskog udruženja da prisustvuju Kongresu odazvali predstavnici udruženja iz Slovenije i Rumunije čija iskustva su veoma dragocena.
Kada je reč o Evropskom udruženju, šta ćemo prihvatiti od njih kao iskustvo da bi se naše banje brže razvijale?
- U situaciji koja nas očekuje, veoma nam je značajno iskustvo, ali i saveti koje dobijemo od naših kolega iz inostranstva. Na kongresu su nam predstavili način na koji su banje u njihovim državama napredovale, kakva je bila strategija razvoja i slično. Za naše banje, koje se trenutno nalaze na istom nivou kao što su se nalazile banje u ove dve države 80-ih godina, to su u ovom trenutku veoma važni podaci. Takođe, nas interesuju standardi u banjama koje propisuje Evropsko udruženje banja ESPA i nadamo se da će nekoliko zdravstvenih ustanova u našim banjama za dve do tri godine biti u mogućnosti, odnosno prilagoditi uslove da dobiju sertifikat koji do danas imaju 23 banje u Evropi. Možemo da prihvatimo mnogo toga, ali ne bi bilo dobro da od jednom krenemo sa previše stvari. Zato mi na prvo mesto stavljamo uspostavljanje standarda. Ono što nama kao Udruženju banja i klimatskih mesta Srbije veoma odgovara jeste da Evropsko udruženje banja smatra da banja ne može da postoji bez medicinskog dela. Svi ostali sadržaji, velnes i spa centri su dodatni sadržaji, a osnov za postojanje jeste medicinski deo. Imamo priliku da vidimo da se u velnes i spa centrima često zapošljavaju priučeni ljudi, a sa sigurnošću mogu da kažem da su u našim banjama ljudi školovani za obavljanje svog posla i da je i to jedan veliki plus koji naše banje imaju. U Srbiji postoji višedecenijska tradicija banjskog lečenja. Ribarska banja ove godine proslavlja 175 godina postojanja i mi stvarno možemo da se pohvalimo sa KRATAKogodišnjim iskustvom. Kada dođe do privatizacije, ona će sigurno smanjiti broj lekara u našim banjama, ali smatram da to neće biti najpovoljnije rešenje. Mogu da navedem da, na primer, Merkur u Vrnjačkoj Banji ima 47 lekara specijalista, dok cela Slovenija u svim banjama ima njih 36.
Ovde su bili predstavnici udruženja banja iz Slovenije i Rumunije. Šta kažu njihova iskustva, jesmo li na dobrom putu?
- Jesmo, jer mi to veoma KRATAKo, a i, s obzirom na uslove, veoma dobro radimo. Ono što može da se zameri našim banjama, jesu smeštajni kapaciteti. Država je plaćala boravak za produženu rehabilitaciju u banjama, specijalne bolnice za rehabilitaciju nisu mogle da koriste kredite i to je dovelo do današnjeg stanja. Ipak, svi znamo i vidimo da je menadžment u nekim centrima, koji je bio hrabar i koji je smeo da uđe u rizike, sprečio nastanak ovakve situacije i da su zdravstvene ustanove veoma napredovale. S druge strane, oni koji su očekivali i čekali na pomoć države, našli su se u lošoj situaciji, a od plaćanja produžene rehabilitacije nisu napredovali. Naravno, i naši gosti na kongresu su imali probleme i nije današnje stanje u njihovim banjama nastalo preko noći. Oni su uradili nešto što bismo mi, poučeni njihovim iskustvom, mogli da izbegnemo. Otpuštali su lekare, da bi ih sada ponovo zapošljavali, jer su uvideli da bez lekara ne mogu. U Sloveniji je država podržala privatnu inicijativu o smanjenju broja lekara, ali sada se njihov broj ponovo povećava. Nama je to veoma dragoceno iskustvo. Slovenačke banje su prepoznatljiv turistički proizvod koji u velikom procentu učestvuje u bruto domaćem proizvodu, a čak više od polovine deviznog priliva dolazi od banja.
Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije nedavno je uputilo zahtev Vladi Srbije da se odloži privatizacija naših banja do donošenja Strategije razvoja banja.
- Naša inicijativa je zasnovnana na predlogu da se isprave greške koje su urađene u privatizaciji hotelsko-turističkih preduzeća. Osim nekoliko retkih primera, ne možemo da kažemo da je taj proces obavljen uspešno. Vrnjačka Banja se nalazi u situaciji da zbog stanja hotelsko-turističkog preduzeća Fontana, u čijem su sastavu noseći hotelski objekati u banji, beleži osetan pad posetilaca. Nažalost, oni već nekoliko godina ne mogu da nađu vlasnika koji će uspeti da trasira pravi put ovog preduzeća. Zbog toga je važno da se donese Strategija i da se sa Fondom za penzijsko i zdravstveno osiguranje utvrdi adekvatan put i da, konačno, svi zajedno učestvujemo u stvaranju zakona o banjama. Naše udruženje ima blizu 80 članica, među kojima su pored banja i univerziteti, opštine i druge ustanove i siguran sam da mi kao Udruženje možemo da damo pravi doprnos u stvaranju ovog važnog dokumenta. U Strategiji razvoja turizma Srbije do 2015. godine postoje statistički podaci o banjama, kao i nekoliko predloga o razvoju, ali to smatramo nedovoljnim. Ako naše banje u ovom trenutku beleže više od 60 odsto od ukupnog broja noćenja, mislim da zaslužujemo strateški dokument koji će definisati put razvoja i privatizacije banja u Srbiji. Imam utisak da se malo vrtimo u krug i to mi smeta.
Nedavno je otpočela sa radom renovirana Atomska banja Gornja Trepča. Kakva su vaša očekivanja, kada će tim putem krenuti i druge banje?
- Atamska banja je bila društveno preduzeće, a ne specijalna bolnica u mreži Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Na sreću, ova banja je privatizovana veoma dobro. Ali, pogledajte Matarušku i Bogutovačku Banju koja nije prodata na pet aukcija. Da li stvarno niko nije zainteresovan da kupi ovu banju ili je problem u nacionalnizovanim objektima? Ima zaista dosta problema sa kojima se banje susreću i ne vidim svetlu budućnost ako se ne preduzmu konkretni koraci i država ozbiljno ne pristupi rešavanju tih problema.

A. Bijelić

 

 
 
 
 
 
 
 
 

 

 

copyright NIP "Druga kuća" d.o.o. 2008
Sedište: Kraljice Natalije 66; Redakcija: Resavska 28/IV 11000 Beograd
Tel: +381 11 3346 109 Tel: +381 11 2688 118 Fax: +381 11 3611 529
office@revijauno.co.rs